Корени Афродите у култу „Велике богиње“
Пре него што је постала део грчког пантеона, Афродита је имала своје корене у древним култовима плодности на Кипру.
Спајање са Астартом и стварање Афродите
Током 9. века пре нове ере, обожавање Астарте се учврстило на Кипру, посебно у феничанском граду Китиону, где је постојећи храм Велике богиње преименован у Храм Афродите-Астарте. Током времена, Велика богиња и Астарта почеле су да се спајају, делећи атрибуте и симболе, што је на крају довело до настанка Афродите какву познајемо данас.
Култ у Пафосу и хеленизација
Афродитин култ се развио у Пафосу око 12. века пре нове ере. У почетку је обожавана у аниконичном облику, представљена конусним каменом, за који се веровало да је метеорит. Око 1190. године пре нове ере, Микенски Грци су се населили у близини Пафоса и започели културну размену са локалним становништвом. Дошло је до постепене хеленизације домаће богиње, познате и као „Пафијанка“ или „Краљица“, чиме је Афродита постала божанство ширег грчког значаја.
Улога и значење Афродите на Кипру
На Кипру, Афродита је поштована не само као богиња љубави и плодности, већ и као богиња рата и заштитница бакра, виталног ресурса за острво.
Оставштина и савремени утицај
Утицај Афродите и данас се може видети у културним и верским традицијама Кипра. Кипарска православна црква чува неке елементе паганских ритуала, попут приношења воштаних беба за плодност. Годишњи фестивал Катаклизмос, иако га сада Православна црква повезује са библијским потопом, има корене у древним церемонијама посвећеним Афродити и Адонису.

0 Коментари