ШТА ЧИТАТИ? Архитектонски агенти. Заблудни, злоупотребни, зависнички животи зграда

Architectural Agents. The Delusional, Abusive, Addictive Lives of Buildings, By: Annabel Jane Wharton, 320 Pages, Paperback, Published By: University of Minnesota Press, Published: February 2015

Агентура архитектуре и њена патологија

У књизи „Архитектонски агенти: Заблудни, злоупотребни, зависнички животи зграда“, Анабел Џејн Вортон анализира политичку и друштвену историју простора и архитектуре. Њена основна теза је да изграђени простори, било стварни или виртуелни, могу имати сопствени утицај и да могу деловати као „агенти“. Кроз истраживање „патолошких“ архитектонских локација, она показује како зграде могу да изазову емоције, да подстакну зависничка понашања, подрже социјалну искљученост или да подстакну насиље. Вортонова своју анализу дели на три дела: „Смрт“, који се бави колонијалном експлоатацијом, „Болест“, који истражује амнезију и урбану токсичност, и „Зависност“, који се бави коцкањем и дигиталном игром.

Историја насиља и заборављања

У делу „Смрт“, Вортонова испитује просторе настале колонијалном експлоатацијом, као што је музеј Клоистерс у Њујорку, чији су елементи и артефакти донети са древних верских локација у Европи према пракси сумњивих колекционара. На сличан начин, Палестински археолошки музеј у Јерусалиму, који је настао под британском влашћу, преименован је у Рокфелер музеј након арапско-израелског рата 1967. године, а његове колекције су конфисковане. У делу „Болест“, ауторка анализира Болницу католичких краљева у Шпанији, која је претворена у луксузни хотел. Овај хотел, иако сведок насилних протеривања муслимана и Јевреја и злочина инквизиције, доживео је „згодну амнезију“, идеализујући прошлост Шпаније. Истовремено, град Јерусалим је приказан као „токсично“ место, које је вековима подложно верским сукобима и нетрпељивости.

Простор и зависност

Трећи део књиге, „Зависност“, истражује архитектуру казина у Лас Вегасу и виртуелни простор дигиталних игара. Вортонова тврди да су оба дизајнирана да изазову зависничко понашање. У казинима, ниски плафони, лавиринтски распоред и одсуство сатова доприносе осећају дисоцијације код играча, што их тера да се дуже задрже и више троше. У дигиталним играма, као што су „Assassin’s Creed“ и „World of Warcraft“, визуелно привлачна и реалистична окружења делују као „визуелна мамац“, који играче увлачи у виртуелни простор где се дешавају акти насиља. У оба случаја, стварног и виртуелног, архитектура има за циљ повећање профита, а како Вортонова закључује, „насиље и профит су познати другови“. На крају, ауторка позива читаоце да критички испитују просторе око себе и да преузму одговорност за стварност коју стварају.

О ауторки

Анабел Џејн Вортон је професор историје уметности Вилијам Б. Хамилтон на Универзитету Дјук. Њене скорије књиге су „Building the Cold War: Hilton International Hotels and Modern Architecture“ (коју је Economist изабрао за једну од најбољих књига 2001. године) и „Selling Jerusalem: Relics, Replicas, Theme Parks“.