Грчка култура под римском влашћу
Иако је Римска република покорила Грчку 146. године пре Христа, грчка култура је наставила да цвета током векова римске владавине. У књизи „The Children of Athena: Greek Intellectuals in the Age of Rome“ („Деца Атине: Грчки интелектуалци у доба Рима“), Чарлс Фриман описује животе и дела знаменитих Грка као што су лекар Гален, географ Птоломеј и филозоф Плотин. И поред војног пораза, грчки интелектуални живот је остао богат и динамичан, чиме је Грчка, како је говорио Хорације, покорила свог освајача.
Грчки језик и културна супериорност
Грци никада нису прихватили латински као свој језик, сматрајући грчки супериорним. Фриман наводи да су се Грци чак и када су прихватили римски идентитет, и даље служили грчким језиком. Римљани су га, напротив, ценили и нису вршили притисак на Грке да га промене. Ово међусобно поштовање култура, посебно грчког језика, омогућило је Грцима да задрже свој идентитет и утицај. Осим језика, Римљани су усвојили и грчку религију, усвајајући и преименујући многе грчке богове и митове, као и архитектонске и уметничке стилове.
Интеграција и сарадња елита
Након освајања, Грци су се добро интегрисали у Римско царство. Иако су постојале предрасуде — Римљани су исмевали недостатак борбених квалитета Грка, док су Грци Римљане сматрали некултурним — елите обе цивилизације препознале су предности сарадње. Римљани су ценили грчку филозофију, нарочито стоицизам, а грчки лекари су били веома поштовани. Чак је и римски цар Марко Аурелије био велики поштовалац грчке филозофије, и његов текст „Медитације“ сматра се једним од најзначајнијих дела стоицизма.
Лака управа и просперитет
Фриман истиче да је римска управа била „изузетно лака“, што је грчким градовима омогућило да сами воде своје послове и да напредују. Римљани су улагали у грчки свет, а политичка превирања која су раније слабила грчке градове-државе су нестала. Две цивилизације су се међусобно допуњавале, компензујући једна другој слабости и снаге. Римски досељеници су се брзо интегрисали у грчко друштво, усвајајући језик након само две генерације, што је показатељ да Римљани нису имали фобију или одбојност према грчкој култури.
Наслеђе грчко-римске интеракције
Компатибилност грчке и римске културе довела је до романизације грчког идентитета. На крају, грчки говорници су били једини који су након касне антике наставили да носе римски царски барјак. Грчка интелектуална традиција је опстала и напредовала под римском влашћу, а средњовековни Римљани су били ти који су очували текстове старогрчких интелектуалаца. Ова симбиоза култура оставила је трајан печат на западну цивилизацију.
0 Коментари