Током мисе на Цвети на Тргу Светог Петра, папа Лав XIV упутио је снажну поруку против рата, наглашавајући да Бог не слуша молитве оних који сеју насиље или користе веру да би оправдали сукобе. Осуђујући актуелне конфликте, пре свега америчко-израелски рат против Ирана који улази у други месец и инвазију на Украјину, папа је истакао да је Исус „краљ мира” и да нико нема право да користи божанско име за легитимизацију крвопролића. Ова папина реакција долази у тренутку када лидери на свим странама, укључујући америчког секретара одбране Пита Хегсета и Руску православну цркву, све чешће користе хришћанску терминологију и концепте „светог рата” како би подржали војне операције, што је Лав XIV изричито одбацио цитирајући библијске опомене о рукама пуним крви.
Посебан део свог обраћања папа је посветио хришћанима на Блиском истоку који страдају у „страшном сукобу”, изражавајући жаљење што многи од њих због ратног стања не могу у потпуности да учествују у обредима током ових светих дана. Ове речи имају посебну тежину након инцидента у Јерусалиму, где је израелска полиција први пут после више векова спречила католичко вођство, укључујући кардинала Пицабалу, да уђе у цркву Светог гроба ради приватне мисе на Цвети. Иако су израелске власти забрану правдале безбедносним ризицима због иранских ракета, Нетанјаху је након бројних међународних критика најавио да ће ипак покушати да омогући делимичан приступ светињи током Страсне седмице.
Овогодишња Страсна седмица у Ватикану прожета је и сећањем на последње дане папе Фрање, који је преминуо на Васкршњи понедељак прошле године. Верници се са посебним пијететом присећају његовог последњег појављивања на тргу, када је, упркос тешкој болести, успео да поздрави народ из свог „папамобила” пре него што је следећег јутра доживео фатални мождани удар. Фрањин дугогодишњи болничар Масимилијано Страпети открио је да су последње речи папе биле израз захвалности што му је омогућено да се још једном опрости од верника на Тргу Светог Петра, што овај празник чини емотивно веома сложеним за целокупну католичку заједницу.
Папа Лав XIV, први Американац на челу Католичке цркве, одлучио је да прекине праксу свог претходника када је реч о обреду прања ногу на Велики четвртак. Док је папа Фрања током свог дванаестогодишњег понтификата овај ритуал обављао у затворима и избегличким центрима, перући ноге маргинализованим појединцима свих вера, Лав XIV враћа традицију у базилику Светог Јована Латеранског. Ова промена ка конзервативнијем приступу, где ће папа вероватно прати ноге дванаесторици свештеника, представља повратак обичајима које су практиковали папе Бенедикт XVI и Јован Павле II, наглашавајући институционални значај овог чина унутар саме црквене јерархије.
Празнични распоред папе Лава XIV предвиђа предвођење литије Великог петка у римском Колосеуму, која је посвећена Христовом страдању, док ће током Васкршњег бдења у суботу традиционално крстити нове католике. Кулминација ових светих дана биће васкршња миса на Тргу Светог Петра, након које ће папа упутити свој благослов „Urbi et Orbi” (Граду и свету). У светлу актуелних глобалних криза и војних разарања, очекује се да ће папина порука бити усмерена на конкретне путеве помирења и позив савести свим светским лидерима да прекину циклусе насиља који рањавају човечанство.