Апелациони суд Ватикана донео је историјску одлуку прогласивши ништавним првостепени поступак у „процесу века”, чиме је задат снажан ударац легату претходне администрације и тужилаштву Свете Столице. У пресуди на 16 страница, суд је утврдио да су начињене озбиљне процесне грешке, укључујући пропусте самог папе Фрање и тужилаца, који су довели до повреде права на одбрану. Овакав исход поништава првобитну оптужницу против кардинала Анђела Бечијуа и осталих оптужених за финансијске малверзације, те налаже потпуно ново суђење које је заказано за 22. јун ове године.
Срж спора представљало је улагање Ватикана од 350 милиона евра у некретнину у Лондону, при чему су тужиоци тврдили да је Света Столица преварена за десетине милиона евра кроз нелегалне провизије. Ипак, одбрана је од самог почетка указивала на неравноправан положај, истичући да тужилаштво није доставило све доказе, укључујући записе из мобилних телефона кључних сведока. Апелациони суд је прихватио ове аргументе, нагласивши да је тужилачки пропуст да обелодани комплетну документацију у њеном изворном облику учинио првобитну оптужницу неодрживом.
Посебно значајан и готово преседаном богат аспект ове пресуде јесте проглашавање неважећим четири тајна папина декрета којима су тужилаштву дата ванредна овлашћења током истраге. Суд је пресудио да ови акти, пошто никада нису били објављени нити предочени осумњиченима, немају правно дејство у овом поступку. Адвокати одбране су ову одлуку назвали историјском, наглашавајући да је ово први пут у историји Ватикана да један суд прогласи паски рескрипт ништавним због мањка транспарентности, што суштински доводи у питање све доказе прикупљене током спорне истраге.
Овај правни преокрет долази након низа неуспеха тужиоца Алесандра Дидија, који је поднео оставку након што је Касациони суд одбацио његову жалбу због почетничке процесне грешке. Нови ток догађаја отвара и питање валидности ранијих поступака, попут хапшења брокера Ђанлуиђија Торција без налога судије, што је било омогућено управо оним овлашћењима која је суд сада поништио. Док је тужилаштву наложено да до 30. априла депонује сву оригиналну документацију, одбрана је добила рок до средине јуна да припреми своје поднеске за нови почетак суђења.
Папа Лав XIV, који је и сам стручњак за канонско право, у свом недавном обраћању судијама и тужиоцима индиректно се осврнуо на аномалије овог процеса које су нарушиле репутацију Свете Столице. Истакао је да поштовање процесних гаранција, непристрасност судија и право на одбрану нису само технички инструменти, већ неопходни услови за институционалну стабилност и кредибилитет Цркве. Његове речи о правди као средству за подстицање јединства сугеришу нови курс у ватиканском правосуђу, усмерен ка већој правној сигурности и транспарентности у решавању овог сложеног случаја.