Повратак последњих панди и крај једне дипломатске ере
Јапан се 27. јануара опростио од своје последње две гигантске панде, близанаца Сјао Сјао и Леи Леи, који су враћени у Кину. Овај догађај означио је историјски тренутак, јер Јапан по први пут од 1972. године, када су Токио и Пекинг нормализовали дипломатске односе, остаје без ових симболичних животиња. Иако је метрополитанска влада Токија покушала да преговара о продужетку боравка или новој позајмици, разговори су обустављени због тренутних политичких тензија, што је резултирало повратком панди месец дана пре планираног рока.
Дипломатска историја и еволуција закупа
Пракса даривања панди датира још из 7. века, када је царица Ву Цетијан послала два медведа Јапану као гест добре воље. Модерна „панда дипломатија” интензивирана је 1970-их година када је Кина користила ове животиње за отварање према водећим светским економијама. Међутим, због опадања популације у дивљини, Кина је 1984. престала да поклања панде и прешла на систем дугорочних закупа. Страни зоолошки вртови данас плаћају и до милион долара годишње на име „накнада за очување”, што омогућава Кини да задржи власништво над националним благом док истовремено прикупља средства за еколошке пројекте.
Политичке тензије и превремени повратак
Повратак јапанских панди директно је повезан са заоштравањем односа између Пекинга и Токија. Изјаве јапанске премијерке Санае Такаичи из новембра о могућем војном одговору Јапана у случају кинеског напада на Тајван изазвале су оштар протест кинеских званичника. Убрзо након тога, Кина је најавила превремени опозив медведа из зоолошког врта Уено. У контексту високих тензија, Пекинг је тешко могао да оправда останак ових вољених национаних симбола код земље коју кинеска јавност све више доживљава као ратоборног ривала.
Национални понос и притисак јавности
Гигантске панде имају дубок емотивни значај за кинески народ, па се свако перципирано лоше поступање са њима у иностранству доживљава као национална провокација. Пример панде Ја Ја у САД, која је изгледала болесно на интернет снимцима, изазвао је буру на друштвеним мрежама и оптужбе за америчко злостављање Кине. Страх од сличног негативног одјека у јавности вероватно је допринео одлуци кинеских власти да повуку панде из Јапана како би избегли да ови „крзнени амбасадори” постану таоци даље политичке ескалације.
Домети и ограничења „меке моћи”
Иако панда дипломатија остаје ефикасно средство кинеске меке моћи, што потврђује огромна посета зоолошком врту Уено пред одлазак близанаца, овај инструмент има своја јасна ограничења. Конзерватори и активисти за права животиња често критикују праксу коришћења панди као пиона у геополитичком шаху. Такође, постоје сумње у стварни допринос ових закупа очувању врсте, која је и даље класификована као „рањива”. Панда дипломатија представља деликатан баланс који Кини доноси међународни утицај, али је истовремено излаже унутрашњим притисцима када год се дипломатски односи покваре.
0 Коментари