Правни положај Католичке цркве у Шпанији
Иако Западна Европа све више доживљава религију као „застарелу”, Католичка црква у Шпанији задржава специфичан правни статус упркос снажним секуларистичким покретима. Устав из 1978. године дефинише Шпанију као неконфесионалну државу, али истовремено обавезује јавне власти на сарадњу са Католичком црквом, која је једина верска заједница изричито поменута у највишем правном акту. Овај положај је додатно уређен конкордатом са Светом столицом, а грађани имају јединствену могућност да део својих пореза усмере директно Цркви, што чини око једна трећина становништва. Ипак, сама Црква је још 1973. године изразила спремност да се одрекне државних привилегија како би се прилагодила демократским вредностима Другог ватиканског сабора и дистанцирала од Франковог режима.
Пораст антихришћанског расположења
У последњих неколико година забележен је нагли пораст злочина из мржње усмерених против хришћана, што озбиљно нарушава слику о верској толеранцији у земљи. Извештај Опсерваторије за верске слободе из 2024. године указује на дуплирање насилних напада, укључујући убиство једног монаха, док је вандализам над црквама порастао за 12%. Чак 67% анкетираних свештеника пријавило је да су били изложени увредама или исмевању, док се 15% суочило са искључивањем из друштвених догађаја због свог позива. Овакви инциденти често носе симболику грађанског рата, попут претњи свештеницима да ће „горети као 1936. године”, што буди болна сећања на период масовних егзекуција клира и уништавања храмова.
Законски притисци и идеолошки сукоби
Поред физичких напада, Црква се суочава и са правним ограничењима која проистичу из нових прогресивних закона. У јануару 2025. године, Министарство једнакости покренуло је истрагу против седам епархија због наводног кршења Закона о транс-једнакости из 2023. године, који криминализује поступке усмерене на промену сексуалне оријентације или родног идентитета. Такође, Уставни суд је пресудио против верских братстава која одбијају пријем жена, тврдећи да њихови статути крше Устав. Ови сукоби показују све већи јаз између традиционалних црквених канона и државне легислативе која фаворизује секуларне норме једнакости.
Спор око Долине палих
Највеће контроверзе изазивају покушаји владе Педра Санчеза да додатно секуларизује монументални споменик „Ваље де лос Каидос” (Долина палих), преименован у Долину Куелгамурос. Овај локалитет, који садржи једну од највећих базилика на свету и масовну гробницу са 30.000 страдалих у грађанском рату, влада жели да трансформише у простор „дијалога и плурализма”. План укључује изградњу „велике пукотине” преко еспланаде, уклањање степеница ка базилици и ограничавање приступа бенедиктинској заједници. Иако је Франко ексхумиран још 2019. године, нови захвати се критикују као казнени и усмерени на брисање верског карактера локалитета који обележава највећи хришћански крст на свету.
Историјски ревизионизам и Закон о демократском сећању
Под окриљем Закона о демократском сећању, који налаже уклањање франкистичких симбола, широм земље се уклањају спомен-крстови, чак и они којима је судски признат недостатак политичке конотације. Пример из Неде, где је демонтиран крст на путу за Сантијаго, илуструје ову праксу која често превазилази законске оквире. Критичари ових мера упозоравају да се ради о покушају „изрезивања историје” и стварања вечне садашњости у којој споменици смеју да одражавају искључиво тренутне политичке ставове, чиме се угрожава културно наслеђе и продубљују поделе у шпанском друштву.
0 Коментари