Успон хришћанофобије у Европи
Најновији извештај Опсерваторије за нетолеранцију и дискриминацију хришћана у Европи бележи забрињавајући пораст мржње и насиља усмереног ка верницима и црквама. Током 2024. године забележено је 2.211 инцидената мотивисаних мржњом, укључујући 274 физичка напада, што указује на ширење феномена који се дефинише као хришћанофобија. Иако је укупан број пријављених случајева благо опао због промена у полицијској евиденцији у Уједињеном Краљевству и Француској, број стварних физичких напада је у порасту, а међу најпогођенијим земљама су Немачка, Француска и Шпанија.
Напади на светиње и вернике
Посебно је алармантан нагли пораст паљења цркава, са скоро стотину забележених случајева широм континента, од којих је трећина извршена у Немачкој. Извештај наглашава да ови напади, који често пролазе без преузимања одговорности и без озбиљног судског епилога, нису изоловани инциденти већ део ширег обрасца. Поред вандализма, документовани су и смртоносни напади на свештенике и монахе, а као починиоци се идентификују појединци инспирисани џихадистичком идеологијом, али и милитантни секуларисти и екстремно левичарски активисти.
Правни и културни притисци
Осим физичког насиља, хришћани у Европи се суочавају са све већим правним и друштвеним притисцима који ограничавају слободу вероисповести. Извештај документује бројне случајеве кривичног гоњења верника због тихе молитве на јавним местима или изражавања традиционалних ставова о браку и сексуалности. Аутори упозоравају на либералну контрадикцију савремене Европе која, иако декларативно брани верске слободе, системски сужава простор у којем се хришћанство може слободно живети, третирајући га као сметњу модерном државном поретку.
Институционално занемаривање и двоструки стандарди
Критичари истичу постојање европских двоструких стандарда, где институције имају посебне координаторе за борбу против антисемитизма и исламофобије, док слична функција за хришћанофобију не постоји. Овај „институционални слепи угао” доводи до тога да се напади на хришћане занемарују или подбацују у званичним статистикама. Већина жртава бира да не пријави узнемиравање страхујући да ће бити игнорисани или чак оптужени за нетолеранцију, што значи да је стварни обим непријатељства према хришћанству вероватно много већи од документованог.
Криза идентитета и духовне основе
Маргинализација вере која је обликовала европске законе, универзитете и концепт људског достојанства тумачи се као чин самопорицања цивилизације. Сукоб између хришћанства и просветитељског пројекта поново избија у први план, јер Црква својим моралним ауторитетом представља изазов модерној држави заснованој на сталним променама. Порука извештаја је јасна: Европа не може веродостојно проповедати верске слободе остатку света док занемарује прогон хришћана у сопственом дому, ризикујући да изгуби поверење у сопствене моралне темеље.
0 Коментари