Египатски погребни чамци кроз векове
Чамци и бродови били су део египатских погребних дарова још од најстаријих времена. Једноставне глинене представе из праисторијског доба замењене су, током Старог царства, рељефима и помињањем бродова у жртвеним листама. Крајем шесте династије, зидне декорације уступају место скулптурама и моделима бродова са комплетном посадом и кабинама за одмор покојника. Једрењаци су били намењени путовању на југ уз Нил, док су чамци на весла коришћени за пловидбу низводно ка северу, а ова пракса се у Новом царству задржала готово искључиво у краљевским гробницама.
Сврха и функција модела у загробном животу
Основна функција ових чамаца била је да олакшају путовање покојника ка специфичним местима у другом свету, на исти начин на који су то чинили током земаљског живота. Присуство ратних и ловачких бродова сугерише веровање у континуитет између овог и следећег света, док су модели и церемонијалне формуле за призивање скеле гарантовали успешан долазак на одредиште на западу. Неки од чамаца пронађених око гробница нису имали опрему, што указује на то да вероватно нису били дарови већ реквизити коришћени искључиво током погребне церемоније.
Поклоничка путовања Озирису
Са ширењем култа Озириса, бога мртвих, чамци су добили нову улогу – превоз покојника до Бузириса и Абидоса, Озирисових светилишта, како би примили живототворне благослове. Током овог светог путовања, мумија је почивала на одору под балдахином док је свештеник приносио тамјан и читао свете текстове. Временом је покојник почео да добија надљудске квалитете, попримајући током пловидбе облик сличан самом Озирису, чиме се наглашавала дубока духовна трансформација кроз ритуал.
Сунчеви бродови и уједињење са Раом
Пред крај Старог царства појавили су се модели два сунчева брода – пловила у којима „око дана“ путује преко вечерњег и јутарњег неба, што је посебно документовано у Тутанкамоновој гробници. Према „Књизи изласка дању“ (Књига мртвих), ови погребни дарови изражавали су жељу покојника да се сједини са богом сунца Раом и прати га на његовом небеском путу. Текстови из пирамида наводе да је на овај начин мртви краљ могао да учествује у управљању светом, што је привилегија која је касније пренета и на обичан народ.
Демократизација небеске пловидбе
Иако су сунчеви бродови првобитно били резервисани за фараоне, каснији периоди доносе промену у којој су и обични људи могли тежити овој божанској пловидби. Чамци су тада пуњени понудама у храни које су се делиле међу сапутницима на броду богa Раа. Ова еволуција веровања показује како се египатска есхатологија развијала од искључиво краљевског култа ка ширем, универзалнијем концепту спасења и учешћа у вечном козмичком циклусу сунца.
0 Коментари