Нарушавање полувековне традиције
Папа Лав XIV је током своје посете Турској начинио значајан и примећен потез одступивши од дугогодишње папске традиције, јер је из званичног програма изоставио посету Светој Софији. Ова одлука је посебно запажена јер је сваки папа од Павла VI 1967. године посетио овај историјски објекат док је био у статусу музеја. Претходни поглавари Римокатоличке цркве – Јован Павле II (1979), Бенедикт XVI (2006) и Фрања (2014) – наставили су ту праксу. Папа Лав XIV је, стога, први папа у више од пола века који је изоставио ову знаменитост из свог званичног пута, чиме је скренуо пажњу верских посматрача и новинара.
Дипломатски минески терен: нови статус
Примарни разлог за изостављање посете лежи у осетљивој промени статуса Свете Софије 2020. године, када је поново претворена из секуларног музеја у активну џамију. Овај потез турских власти, који је изазвао оштре реакције широм хришћанског света, створио је озбиљну дипломатску компликацију за Ватикан. Одласком у Плаву џамију, папа Лав XIV избегава директан улазак у овај „дипломатски мински терен“, чиме се одржава деликатна равнотежа између потврђивања хришћанске историје и неговања међуверских односа са Турском.
Израз неслагања и ненормализације
Одлука папе Лава XIV тумачи се као начин да се појача ранији став Ватикана о неслагању са променом статуса Свете Софије. Када је 2020. године донета одлука о поновном претварању у џамију, папа Фрања је јавно изразио „велику жалост“. Апстинирањем од посете у тренутном капацитету џамије, папа Лав XIV може да демонстрира да Ватикан није нормализовао нити прихватио промену из 2020. године, што представља тежак чин који наглашава невољност Свете Столице да пређе преко поновног потискивања хришћанске симболике.
Мишљења стручњака и питање опреза
Историчари из Понтификалног универзитета Светог Крста и других института сматрају овај потез чином разборитости и дипломатског опреза. Хуан Антонио Кабрера, из Патристичког института Августинијанум, напомиње да је то начин да се „не повреди одређена осетљивост“, посебно имајући у виду контроверзне аспекте попут покривања икона и мозаика након што је објекат поново постао место муслиманске молитве. Филипо Форлани, историчар, сугерише да би одлазак на место које је враћено да буде џамија могао бити „донекле компликован“ из перспективе међурелигијског дијалога, стога је папа Лав XIV преферирао да не иде тамо.
Симболика за хришћански свет
За хришћански свет, посебно за Православну Цркву, Света Софија (што значи „Света Мудрост“ на грчком) је дубоко симболичан споменик. Изграђена у 6. веку од стране византијског цара Јустинијана I, била је највећа хришћанска црква скоро хиљаду година и представља архитектонски симбол јединства ране Цркве. Штавише, била је поприште једног од најдефинитивнијих момената у хришћанској историји: Велике шизме 1054. године, када је на њен олтар положена була о екскомуникацији, чиме је формализован трајни раскол између Католицизма и Православља. Одлука папе Лава XIV је, дакле, далеко више од питања распореда; то је тешка изјава која признаје сложене, често болне, слојеве историје и верског идентитета који сада дефинишу ово место.
0 Коментари