Словеначки референдум о потпомогнутом умирању
Словенци су у недељу гласали на референдуму о закону којим се неизлечивим пацијентима даје право на потпомогнуто окончање живота. Иако је парламент ову законску одредбу усвојио још у јулу, након што су је бирачи подржали на необавезујућем референдуму прошле године, противници су прикупили преко 40.000 потписа и присилили на ново изјашњавање о овом питању које дубоко дели јавност.
Кључни услови за спровођење закона
Закон предвиђа да ментално компетентне особе које немају шансе за опоравак или се суочавају са неподношљивим болом имају право на потпомогнуто умирање. Према одредбама закона, пацијенти сами себи дају смртоносни лек, али је за то неопходна сагласност два лекара и обавезан период консултација. Закон се изричито не примењује на особе са менталним болестима. Ако закон остане на снази, Словенија ће се придружити земљама ЕУ попут Аустрије и Холандије које су већ усвојиле сличне мере.
Супротстављени ставови о достојанству
Подржаваоци закона, укључујући либералну владу премијера Роберта Голоба, тврде да он даје људима шансу да умру достојанствено и да сами одлуче како и када ће окончати своју патњу, стављајући акценат на аутономију пацијента. Насупрот њима, противници, међу којима су конзервативне групе, неке лекарске асоцијације и Католичка црква, тврде да закон нарушава Устав Словеније. Њихов аргумент је да би држава требало да се фокусира на побољшање палијативне неге уместо да озакони окончање живота.
Услови за одбијање и излазност
Да би закон био одбијен на референдуму, мора бити испуњен један врло прецизан услов: већина људи који гласају мора гласати против, а ти гласови морају представљати најмање 20% од укупно 1,7 милиона бирача са правом гласа. Према подацима изборних власти, излазност је након прва четири сата била нешто изнад 10%. Ипак, недавне анкете јавног мњења показивале су да је више људи у корист закона него против њега.
Позив на учешће у демократији
Председница Наташа Пирц Мусар подвукла је значај овог референдума, изјавивши да је „изузетно важно“ да грађани изађу на изборе „не само када су парламентарни или председнички избори“. Она је нагласила да је право грађана да изразе своје мишљење о конкретним темама и да „кажу политичарима шта сматрају да је исправно, а шта погрешно“, чиме је истакла важност грађанског ангажовања у директној демократији.
0 Коментари