ШТА ЧИТАТИ? Јакоб Нојзнер о религији. Пример јудаизма

Jacob Neusner on Religion. The Example of Judaism, By: Aaron W. Hughes, 132 Pages, Paperback, Published By: Routledge, Published: November 2015

Нојзнеров допринос и четири фазе научног рада

Књига Арона В. Хјуза „Џејкоб Нојзнер о религији“ представља кључни приручник за разумевање Нојзнеровог огромног опуса, обухватајући преко хиљаду књига током четрдесет година каријере. Хјуз истиче да је Нојзнер највише допринео интеграцији изучавања јудаизма у академски контекст и дао значајан теоријски допринос изучавању религије уопште. Хјуз, међутим, изражава забринутост да Нојзнерови доприноси нису у потпуности схваћени или интегрисани у савремене студије религије, јудаистике или рабинских студија. Како би се снашао у овом обимном корпусу, Хјуз дели Нојзнеров рад у четири главне фазе: историја, књижевност, религија и теологија.

Од историјског наивитета до критичке фазе и теологије

Нојзнерова каријера почела је са реконструкцијом јеврејске историје из класичних рабинских текстова, што је касније критиковао као наиван приступ који је прихватао садржај текстова као поуздану историјску истину. Прекретница у његовом раду – и почетак критичке фазе – наступила је након сусрета са Џонатаном З. Смитом. Ова критичка фаза била је најплодотворнија и донела је Нојзнеру најпознатија дела и већину превода, укључујући и „Јудаизам: Докази Мишне“ (Judaism: The Evidence of the Mishnah). Хјуз истиче како је Нојзнер мајсторски конструисао историјске светове на основу реторичких доказа самих докумената. Теолошка фаза се сматра зрелим изразом његовог размишљања. Уместо изградње или систематске теологије, Нојзнер је теологију користио као дескриптивни, аналитички подухват, настојећи да истакне неспојиве структуре различитих теологија. Ова каснија фаза, мање позната, укључује и његов рад на теологији холокауста, америчком јудаизму и раном исламу, као и блиску сарадњу са теолозима из других религија.

Нојзнерово наслеђе и неиспуњена визија

Хјуз насликао Нојзнера као „џина који нестаје“, тврдећи да је он самостално радио на томе да изучавање јудаизма уведе под окриље америчких академских студија религије. Међутим, Хјуз сматра да Нојзнерова визија остаје углавном неиспуњена, јер се изучавање јудаизма на америчким универзитетима често и даље одвија изван одељења за религију и оријентисано је према јеврејским студентима и групама – чему се Нојзнер противио. Ипак, признаје се да су одељења за религију широм земље почела да подучавају јудаизам у ширем контексту, упоредо са другим древним медитеранским религијама. Хјузова књига помаже да се увиди колико је Нојзнер одговоран за то како изгледа проучавање јудаизма у академском свету данас.

О аутору

Арон В. Хјуз држи Катедру за јеврејске студије Филипа С. Бернстајна на Универзитету у Рочестеру. Предавао је на Универзитету Мекмастер, Јеврејском универзитету у Јерусалиму, Универзитету у Калгарију и Универзитету у Бафалу.