Нова теорија: пирамида као самоизграђујућа машина
Нова студија научника Сајмона Андреаса Шајринга износи радикалан предлог о изградњи Велике пирамиде у Гизи: да она није подигнута помоћу масивних спољашњих рампи и грубе радне снаге, већ да је конструисана изнутра према споља коришћењем интерних механизама. Шајринг тврди да је сама Велика пирамида била машина – самосталан систем дизајниран за подизање и постављање сопствених грађевинских блокова. Ова теорија о интерном подизању доводи у питање вековне традиционалне моделе, који захтевају изградњу огромних спољашњих рампи за које никада нису пронађени докази.
Кључне архитектонске карактеристике у подршци моделу
Модел користи постојеће архитектонске карактеристике пирамиде као доказ. Велика галерија и Узлазни пролаз реинтерпретирани су као нагнуте рампе где су се користили клизећи противтегови за генерисање силе подизања. Преткомора, која се дуго сматрала безбедносном одликом, сада се тумачи као механизам налик ременици који је помогао да се чак и најтежи блокови, од којих неки теже и до 60 тона, подигну на горње нивое. Блокови су подизани кроз унутрашње вертикалне шахтове уз помоћ ужади пребачених преко дрвених греда.
Метода изградње: изнутра, фазно и ефикасно
Према Шајрингу, структура није грађена симетрично од тла, већ се развијала из централне полазне тачке, ширећи се нагоре и навише у фазама. Овај приступ је омогућио градитељима да ефикасније постављају тешке блокове на велике висине. Модел објашњава како је древна радна снага могла да одржи невероватан темпо постављања једног блока на сваке једне до три минуте током отприлике 20 година. Расподелом рада на све четири стране пирамиде коришћењем више тачака подизања, модел чини постизање такве брзине и размере физички могућим.
Подударност са археолошким аномалијама
Механички модел изградње објашњава и неколико до сада неуобичајених карактеристика Велике пирамиде. Са моделом интерног подизања усклађени су: неправилан положај унутрашњих комора, варијација у дебљини слојева, блага конкавност спољашњих страна и вертикални жлеб у средини сваке стране. Штавише, недавно откривене празнине унутар пирамиде, откривене неинвазивним методама, доследно се поклапају са предложеним локацијама вертикалних шахтова или радних простора коришћених у овом процесу.
Значај теорије за древно инжењерство
Шајрингова теорија представља велики помак у начину на који истраживачи приступају мистерији изградње. Уместо романтизованих представа о божанској интервенцији или безграничном ропском раду, предлаже се високо организовано и механичко решење – ремек-дело древног инжењеринга. Дефинисањем Велике пирамиде као машине изграђене да састави саму себе, студија нуди нови увид у једно од највећих достигнућа човечанства, иако ће се тек видети да ли ће модел бити широко прихваћен у археолошкој заједници.
0 Коментари