Проналазак фотографија
Изучавањем фотографија пронађених у архиви Музеја археологије и антропологије Универзитета Пенсилваније, поново је оживљена историја језидског народа са севера Ирака, који је скоро уништен током геноцида 2014. године. Током 1930-их, археолози са Универзитета Пенсилваније вршили су ископавања на северу Ирака и тада су успоставили контакт са локалном језидском заједницом. Документовали су њихов свакодневни живот фотографијама, а затим их похранили у музејску архиву. Многе од тих 2.000 фотографија биле су заправо скривене у архивама истраживања. Прекретница се десила 2022. године када је студент докторских студија, Марк Марин Веб, препознао једно од језидских светилишта на фотографији, која је уништена од стране Исламске државе 2014. године. Заједно са постдокторандом Натанијелом Брунтом, Веб је пронашао скоро 300 фотографија, чиме је створио визуелну архиву овог народа.
Геноцид и уништење културног наслеђа
Систематски напади Исламске државе довели су до геноцида над Језидима, усмртивши хиљаде људи и протеравајући још толико њих у егзил и сексуално ропство. Осим људских жртава, уништена је и већина њихове културне и верске баштине. Ансам Башер, учитељица која сада живи у Енглеској, била је потресена када је видела фотографије са венчања својих баке и деке из 1930-их, које су биле у архиви. Објаснила је да је, због напада ИСИС-а, изгубила све своје породичне фотографије и видео-снимке из детињства. За њу, поновни проналазак ових фотографија представља „повратак живота“ историји њене породице и народа.
Повратак сећања и културни отпор
Пронађене фотографије документују језидске обичаје, места и традицију, управо оно што је Исламска држава покушала да уништи. Марин Веб и Брунт сарађују са језидском заједницом како би архиву учинили доступном, како кроз изложбе у региону, тако и дигитално, за језидску дијаспору. Изложбе су одржане у априлу, током прославе језидске Нове године, на истим местима која су документована пре скоро једног века. Ово се доживљава као начин да се врати сећање које је било директно угрожено кампањом етничког чишћења. На изложби, Ансамин брат, који живи у Немачкој, препознао је њихове баку и деку, што је помогло истраживачима да идентификују особе на фотографијама.
Приче иза фотографија
Фотографије са венчања Нааме Сулејман и Башира Садика Рашида ал-Рашиданија приказују детаљно обучену младу, процес преношења мираза и улазак у породичну кућу. Породица је била истакнута у заједници, а Баширов кафић је често угошћавао археолошке екипе. Башир и његов брат су такође радили на ископавањима, што је довело до пријатељства са археолозима. То пријатељство је био и разлог што су археолози усликали фотографије и чак им позајмили ауто за венчање. Ансамин отац, Мохсин Башир Садик, тврди да је то био први ауто у граду, модел из 1927. године. Ансама је фотографије поделила на друштвеним мрежама како би едуковала људе о својој домовини, која је претрпела велике патње.
Буђење историје и идентитета
Поред фотографија са венчања, колекција садржи слике људи у њиховим домовима, на послу и на верским скуповима. За Марина Веба, ове фотографије приказују Језиде онакве какви су били пре геноцида, чиме се избегава њихово изједначавање са насиљем које су претрпели. Језиди су, као изолована мањина, вековима били прогоњени, па су фотографије које сведоче о њиховој мирној прошлости драгоцено сведочанство. Алесандро Пецати, виши архивиста у музеју, истиче да многе колекције „спавају док их неко не пробуди“, а у овом случају, пробудиле су читаву историју и помогле у обнови културног памћења језидског народа.
0 Коментари