Шпански краљ Фелипе VI изнео је у понедељак значајне коментаре поводом шпанског освајања Америке, признајући да су тај период обележиле „бројне злоупотребе” и „етичке контроверзе”. Ове изјаве, дате током посете изложби у Мадриду посвећеној улози жена у претколумбовском Мексику, представљају помирљив тон након вишегодишњих дипломатских затегнутости између Мадрида и Мексико Ситија. Иако краљ није упутио формално извињење, његово јавно признање да се данашња Шпанија не може осећати поносном на одређене историјске поступке виђено је као важан симболички помак у односима две државе.
Дипломатски спор ескалирао је 2019. године када је тадашњи председник Мексика, Андрес Мануел Лопез Обрадор, писмом затражио од шпанске круне и папе Фрање да се званично и јавно извине за насиље почињено током освајања у периоду од 1519. до 1521. године. Шпанија је тада одлучно одбила тај захтев, што је довело до захлађења односа, а тензије су додатно кулминирале 2024. године када нова председница Мексика, Клаудија Шеинбаум, није позвала краља Фелипеа на своју инаугурацију. Као одговор, шпанска влада Педра Санчеза бојкотовала је церемонију, називајући изостављање монарха „неприхватљивим”.
Краљ Фелипе је у свом обраћању нагласио потребу да се историјски догађаји разумеју у њиховом стварном контексту, упозоравајући на опасност од „претераног моралног презентизма” — односно суђења прошлости искључиво кроз призму савремених вредности. Ипак, признао је да су објективна и ригорозна анализа неопходне како би се разумео бол нанесен домородачком становништву. Овај став одражава покушај шпанске монархије да пронађе равнотежу између одбране сопственог историјског наслеђа и признавања историјске неправде која и даље оптерећује односе са бившим колонијама.
Отопљавање односа почело је прошле јесени када је шпански министар спољних послова, Хозе Мануел Албарес, први пут употребио термин „бол и неправда” говорећи о судбини домородачких народа. Председница Шеинбаум је те речи окарактерисала као први корак ка помирењу, истичући да је то први пут да једна шпанска власт изражава жаљење. Краљеви најновији коментари надовезују се на ту реторику, чиме се заједнички поставља темељ за нову фазу дипломатске комуникације, иако мексичка администрација и даље пажљиво анализира сваку изговорену реч из Мадрида.
Иако се Шпанија и даље одупире званичном, државном извињењу које би имало правне или формалне последице, оваква промена дискурса сугерише да је шпанска круна свесна потребе за моралним репозиционирањем. С обзиром на то да је Мексико Сити некада био седиште највеће шпанске колонијалне моћи у Америци, изграђен на рушевинама астечке престонице Теночтитлана, питање колонијалног наслеђа остаје дубоко урезано у национални идентитет обе земље. Будући односи вероватно ће зависити од тога да ли ће ови симболички гестови бити довољни да задовоље захтеве за историјском правдом коју тражи мексичко вођство.