Посета папе Лава XIV Кнежевини Монако у суботу означила је историјски тренутак, будући да је то био први боравак једног папе у овој медитеранској енклави након скоро пет векова, тачније од посете папе Павла III 1538. године. Папу су на хелидрому дочекали кнез Алберт и кнегиња Шарлин, након чега је уследио свечани дочек уз звуке топова и бродских сирена у марини препуној луксузних јахти. Током сусрета у палати испоштован је строги протокол, укључујући и „привилегију белог” која је омогућила кнегињи Шарлин да, као суверен католичке монархије, пред папу изађе у белој одећи. Ова једнодневна посета имала је за циљ да истакне како мале државе, попут Монака и Свете столице, могу имати значајан утицај на глобалној сцени у промовисању мира и етичких вредности.
У свом обраћању са балкона палате, папа Лав XIV је на француском језику позвао грађане Монака да своје огромно богатство и утицај искористе за опште добро, одбацујући „идолопоклонство моћи и новца” које распирује ратне сукобе широм света. Нагласио је да је „дар малености” који поседује ова кнежевина кључан у историјском тренутку када логика угњетавања угрожава светски мир. Поручио је да мир није само пука равнотежа снага, већ дело прочишћених срца која у другима виде браћу и сестре које треба заштитити, а не непријатеље које треба поразити. Овај позив на моралну одговорност био је усмерен директно ка елити која насељава овај порески рај, подсећајући их да материјални успех носи и дубоку обавезу према човечанству.
Током службе у катедрали, папа се дотакао и осетљивих питања биоетике, позивајући вернике да бране живот од зачећа до природне смрти, што је јасна алузија на противљење абортусу и еутаназији. Монако је једна од ретких европских држава у којој је католицизам званична државна религија, а кнез Алберт је недавно потврдио ову приврженост одбијањем предлога о легализацији абортуса. Иако је ова одлука у великој мери симболична, с обзиром на то да је абортус уставом загарантовано право у суседној Француској која окружује кнежевину, она сврстава монегашку круну међу последње европске суверене који се активно залажу за очување католичке доктрине у све секуларнијем окружењу.
Папа је такође похвалио Монако због његовог ангажмана на пољу заштите животне средине и подршке хришћанима на Блиском истоку кроз фондацију „Алиф” и сарадњу са организацијом „L’Œuvre d’Orient”. Посебно је истакнута помоћ у обнављању цркава и културних локалитета уништених у конфликтима, чиме Монако показује да своју економску моћ каналише у очување светске баштине и подршку верским заједницама у кризним подручјима попут Либана. Овај сегмент посете послужио је као пример како једна мала нација може бити предводник у глобалним иницијативама које превазилазе њене територијалне оквире.
Атмосфера у Кнежевини током папиног боравка била је свечана и емотивна, а хиљаде грађана и резидената различитих националности преплавило је улице машући заставама Ватикана и Монака док је папа пролазио у свом „папамобилу”. Локално становништво је са одушевљењем прихватило чињеницу да се папа обраћао на француском језику, видећи у томе знак блискости са народом. Посета је закључена мисом на стадиону, где је папа поновио поруку да се не смемо навикавати на звецкање оружјем и слике рата, већ да заједничким снагама морамо градити свет заснован на солидарности, а не на идолопоклонству профиту.