Одлука израелске полиције да забрани католичким лидерима улазак у цркву Светог гроба ради служења приватне мисе на Цвети изазвала је међународну осуду и оштре критике Сједињених Америчких Држава, Француске и Италије. Иако су главна света места у Јерусалиму затворена због учесталих иранских ракетних напада, Латинска патријаршија је ову меру назвала „очигледно неразумном и грубо непропорционалном”, истичући да је кардиналу Пјербатисти Пицабали и кустосу Свете земље онемогућено да обележе почетак Страсне седмице на најсветијем месту хришћанства. Полиција је првобитно правдала забрану безбедносним ризицима и недостатком адекватних склоништа у уским алејама Старог града, али је након притиска јавности у понедељак одобрила „ограничени оквир за молитву” како би се омогућила слобода вероисповести упркос ратном стању.
Критике из Вашингтона биле су неочекивано директне, при чему је амерички амбасадор Мајк Хакаби, побожни евангелистички хришћанин, овај потез назвао „несрећним прекорачивањем овлашћења”. Он је нагласио да је планирана служба била далеко испод војног ограничења од 50 особа и да је забрана уласка патријарху за приватну церемонију тешко разумљива или оправдива. Француски председник Емануел Макрон такође је осудио инцидент, упозоривши на забрињавајући пораст кршења статуса светих места у Јерусалиму и поручивши да слободно вршење верских обреда мора бити загарантовано свим религијама, без обзира на безбедносне околности.
Италијанска влада реаговала је најбурније, упутивши формални протест израелским властима и позивајући израелског амбасадора у Риму на хитно разјашњење. Премијерка Ђорђа Мелони изјавила је да овакво поступање полиције представља увреду не само за вернике већ и за сваку заједницу која признаје верске слободе, посебно имајући у виду да је кардинал Пицабала италијански држављанин. Овај дипломатски инцидент додатно је затегао односе, јер италијанске власти, иако подржавају право Израела на одбрану, одбијају учешће у рату са Ираном и инсистирају на заштити хришћанског наслеђа и достојанства верских вођа.
Суочен са међународним притиском, премијер Бенјамин Нетанјаху негирао је било какву „злу намеру”, тврдећи да су мере искључиво безбедносне природе, али је истовремено најавио да безбедносне службе израђују план који ће црквеним вођама омогућити делимичан приступ светињи током дана који претходе Васкрсу. Кардинал Пицабала је у интервјуу за италијанске медије потврдио да постоји неслагање са израелским властима, али је истакао да је дијалог остао учтив и да је циљ разјаснити протоколе за наредне дане. Он је мису на Цвети ипак служио у оближњем манастиру Светог Спаса, који поседује склониште одобрено од стране војске, док је каснију молитву на Маслинској гори посветио искључиво духовним темама, избегавајући директно помињање јутарњег инцидента.
Тренутна ситуација у Јерусалиму одражава дубоку кризу изазвану ратом са Ираном, где су чак и најсветија места попут Западног зида под строгим ограничењима. Док су мање цркве, синагоге и џамије отворене за групе до 50 људи уколико имају приступ склоништима, статус великих сакралних објеката остаје нерешен проблем који спаја војну безбедност и верска права. Папа Лав XIV је са Трга Светог Петра поручио да хришћани на Блиском истоку пролазе кроз „страшан” сукоб у којем често не могу у потпуности да практикују своје обредне традиције, чиме је индиректно потврдио тежину ситуације у којој се заједница налази уочи најважнијег хришћанског празника.