Пад иранске валуте погађа ирачку индустрију ходочашћа због пада броја посетилаца

Економска криза у Наџафу

На тржници у Наџафу, Ахмед Салам је некада водио две продавнице бројаница и опреме за иранске ходочаснике, али је због драстичног пада броја посетилаца био приморан да прода једну како би отплатио дугове. Овај свети шиитски град у Ираку, који традиционално привлачи милионе верника, сада се суочава са тихом економијом јер су ирански туристи, који чине највећи део гостију, десетковани продуженом економском кризом у својој домовини. Салам истиче да санкције наметнуте Ирану директно погађају ирачке трговце, доводећи многе на ивицу опстанка и губитка посла.

Пад броја ходочасника

Док је 2023. године у Наџаф свакодневно стизало између 3.000 и 3.500 Иранаца, данас тај број понекад износи свега 100 до 250 људи дневно. Локални званичници и удружења хотелијера наводе да је овај колапс броја посетилаца изазвао затварање око 100 хотела у последњих неколико година, што је довело до масовних отпуштања и значајног скока незапослености у граду. Нестабилност иранске валуте чини планирање путовања готово немогућим за просечне грађане, јер цене аранжмана због курса варирају из дана у дан.

Стрмоглави пад ријала

Ирански ријал је током 2025. године изгубио скоро половину своје вредности у односу на долар, достигавши рекордно ниске нивое под теретом дугогодишњих западних санкција усмерених против нуклеарног програма Техерана. Ова економска хаварија довела је до тога да званична инфлација у децембру достигне чак 42,5 процената, гурајући основне намирнице и робу изван домашаја већине иранског становништва. Управо је овај финансијски притисак постао главни покретач масовних протеста који су захватили Иран крајем децембра.

Протести против режима

Немири у Ирану започели су 28. децембра због вртоглавог скока цена, али су се убрзо претворили у отворене политичке захтеве против владавине свештенства. Незадовољство је додатно подстакнуто економским неједнакостима између обичних грађана и елите из безбедносних и верских кругова, као и извештајима о системској корупцији и лошем управљању државом. Док ирански лидери признају тешкоће, они истовремено криве Сједињене Државе и Израел за подстицање немира унутар земље.

Геополитичке тензије и војни сукоби

Ситуација је додатно ескалирала након дванаестодневног рата између Ирана и Израела у јуну 2026. године, у којем је Вашингтон учествовао нападима на иранска нуклеарна постројења. Председник Доналд Трамп је такође запретио војном интервенцијом као подршком демонстрантима, што је довело до максималних тензија на Блиском истоку. Ови геополитички сукоби и војне акције не само да дестабилизују Иран, већ и прекогранично уништавају економију градова попут Наџафа који зависе од верског туризма.