Атрахасис

Имена и порекло хероја Потопа

Атрахасис, што значи „надасве мудри“, је месопотамски јунак Потопа у истоименом миту (који одговара библијском Ноју), забележен у асирско-вавилонској литератури од Старог до Новог вавилонског периода. Његово име у сумерској традицији је Зиусудра, што значи „онај који има дуг живот“ (код Беросуса познат као Ксисутрос). У чувеном Епу о Гилгамешу, херој Потопа се назива Утнапиштим, што значи „онај који је пронашао живот“.

Ривалство богова и стварање човека

У средишту мита о Атрахасису стоји ривалство између два најмоћнија бога сумерског пантеона, који су усвојили семитски Вавилонци: Енлила (бога земље и главног одлучиваоца) и Енкија (бога океанских дубина и мудрости). Мит наглашава Енлилов недостатак мудрости и лошу вољу према људском роду, наспрам Енкијеве доброте. Прича почиње када су се мањи богови (Igigi) побунили против тешког рада додељеног од стране већих богова (Anunnaki). Мудри Енки предлаже да се створи човечанство како би преузело тај терет и обезбедило храну за богове, што и чини уз помоћ богиње-мајке Мами.

Казна за „буку“ и Енкијева интервенција

Након што се човечанство умножило, људска бука, која је представљала терет рада и побуну против успостављеног реда, постаје прегласна. Већи богови, окупљени на скупштини, прихватају Енлилов предлог да се човечанство казни, прво кугом, затим глађу, а на крају Потопом. Међутим, Енки, као Атрахасисов заштитник, три пута интервенише у корист људи. На крају, Енлил предлаже уништење целог људског рода Потопом. Иако се Енки противио, воља већине преовладава, али он ипак спашава људе тако што у сну открива Атрахасису намеравану трагедију и саветује га да изгради арку.

Потоп и последице: одмазда и нова стварност

Атрахасис, јунак универзалног Потопа, гради брод и спашава себе, своју породицу и животиње. Након што се олуја смирила (у сумерској верзији траје седам дана и ноћи), јунаци (Атрахасис/Зиусудра) приносе жртву боговима. Уследила је жучна расправа међу боговима, посебно између Енлила и Енкија, након чега је Атрахасис уздигнут у статус бога или му је дата бесмртност (као Зиусудри у сумерском тексту). Као нова стваралачка одлука, како би се спречила пренасељеност, човечанству су наметнуте озбиљне тешкоће попут болести, које од тада прате људски живот.

Историјска дуговечност и верзије мита

Мит о Атрахасису је искључиво асирско-вавилонска креација и представља врхунац семитске мисли о божанском свету и људској стварности. Његова историја је дуга, појављује се у документима током више од хиљаду триста година, од Старог вавилонског до Новог вавилонског периода, и доживео је значајне измене. Најстарији забележен документ је сумерски мит о Потопу (старији од Атрахасиса за више од века), који је фрагментаран, али помиње краља Зиусудру. Грчки историчар Александар Полихистор је касније пренео причу о Ксисутросу преко вавилонског свештеника Беросуса, описујући слично упозорење у сну и ослобађање птица ради проналажења копна.