Формирање идентитета и верске промене
Чеси су нација која се формирала на територији средњовековних кнежевина Бохемије и Моравије. Њихови западнословенски преци населили су ове просторе у 6. веку, а у 9. веку су примљени у састав Велике Моравије, када су и христијанизовани преко мисије из Источне Цркве. Након уништења Велике Моравије, Бохемија је прихватила доминацију Западне (Латинске) Цркве. Током 13. и 14. века, немачки колонисти су насељавали пограничне области, што је довело до формирања значајне немачке мањине. Међутим, Хуситска револуција у 15. веку, предвођена Јаном Хусом, довела је до тога да чешки језик постане језик администрације и да се успостави биконфесионална држава.
Национална трагедија и преживљавање
Успеси хусита су у почетку били угрожени када су земље Чешке круне ушле у састав Хабзбуршког царства 1526. године. Неуспели устанак протестантских сталежа против Хабзбурга 1618. године означио је почетак Тридесетогодишњег рата и довео до тоталне трансформације. Присилна контрареформација је наметнула католицизам као једину дозвољену веру и увела немачки језик у администрацију и образовање. Овај период, а посебно пораз на Белој планини 1620. године, сматра се националном трагедијом. Упркос овим променама, чешки народ је преживео као већинско становништво у руралним подручјима, док је чешка интелигенција потиснута.
Чешки народни препород
У 19. веку дошло је до чешког народног препорода, покренутог од стране интелектуалаца који су показивали све веће интересовање за чешки језик, историју и обичаје. Овај покрет је убрзо прерастао у масовни покрет са циљем постизања политичке аутономије и развијене националне културе. Објављени су први часописи и романи, а кључне личности препорода били су историчар Франтишек Палацки и писац Божена Немцова. Револуција из 1848. године била је кључна за дефинисање чешког националног идентитета, јер су Чеси одбили да учествују у Франкфуртском парламенту, наглашавајући да нису део немачке нације.
Успон културе и политике
Током друге половине 19. века, чешки национални покрет је постигао значајне успехе. Развила се богата чешка култура, посебно у музици (опера), са међународно познатим композиторима као што су Бедржих Сметана и Антоњин Дворжак. Отворено је Чешко народно позориште, а Карлов универзитет у Прагу подељен је на чешки и немачки део, што је дало чешком језику статус језика високог образовања. Чешка буржоазија је успешно конкурисала немачким индустријалцима, а појавиле су се нове политичке партије које су представљале унутрашњу стратификацију друштва.
Чехословачка Република и савремено доба
Након распада Аустроугарске, 1918. године проглашена је независна Чехословачка Република. Она је постојала само 20 година, али је оставила дубок траг у националној митологији, са првим председником Т. Г. Масариком као кључном фигуром. Након Минхенског споразума 1938. године и немачке окупације, чешки народ је осетио дубоку мржњу према Немцима, што је довело до њиховог протеривања после Другог светског рата. Након распада комунистичког режима, Чехословачка се поделила на Чешку и Словачку 1992. године, а Чешка Република је постала готово моноетничка држава. Данас, Чешка има растући број странаца, а у земљи живи и значајна мањина Рома. Чешка је 1999. године ушла у НАТО, а 2004. године у Европску унију. Процењује се да има 10-12 милиона Чеха, највише у Чешкој 9,25 милиона (9,8 милиона укључујући Моравце и чешке Шлезијце), САД 1.462.000, Немачкој 345.000 и Канади 105.000.
0 Коментари