Саул као први краљ Израиља
Саул, син Кишов, из племена Венијаминовог, представљен је у Хебрејској Библији (Старом Завету) као први краљ Уједињене монархије Израиља и Јуде. Његова владавина се традиционално смешта на крај 11. века пре Христа и означава прелазак Израиља из племенског друштва у монархију. Иако је Бог осудио жељу народа да има краља као и околни народи, пророк Самуило је по божанској вољи помазао Саула за владара. Саулово крунисање се одвијало у три фазе: тајним помазањем, јавним избором и потврдом након успешне војне кампање.
Саулова породица и владавина
Библијски извештај приказује Саула као део угледне породице. Био је ожењен Ахиноамом, с којом је имао три сина: Јонатана, Малхи-шуу и Исвостеја, као и две ћерке, Мераву и Михалу. Његов ујак Авенир и син Јонатан су били војни заповедници. Саулова владавина се дели на два дела: први под „благонаклоним духом“ Јахвеа и други под „злим духом“. У првој фази, Саул је био успешан војни вођа, побеђујући Амoните и Филистеје, али су његове грешке, као што је непослушност Јахвеовим заповестима у рату против Амалика, довеле до тога да му је божанско наименовање одузето.
Сукоб са Давидом и пад
Одлазак благонаклоног духа од Саула и долазак „злог духа“ означио је почетак његовог пада и успона Давидове лозе. Саулову владавину је карактерисала све већа љубомора и параноја због Давидове популарности након победе над Голијатом. Саул је у више наврата покушао да убије Давида, док је Давид у два наврата поштедео Саулов живот. Поред тога, Саулова владавина била је обележена и породичним проблемима, јер су се његов син Јонатан и ћерка Михала, која је била удата за Давида, приклонили Давиду. Саул, који је изгубио божанску подршку, почео је да доноси све више погрешних одлука.
Саулова смрт и последице
Саулова прича завршава се његовом смрћу током битке на гори Гилбои, где су он и тројица његових синова погинули у борби против Филистеја. Не желећи да падне у руке непријатеља, Саул је извршио самоубиство павши на сопствени мач. Филистеји су му одрубили главу, али су његове кости касније сахрањене. Након Саулове смрти, дошло је до борбе за власт између његове куће и Давидове куће. Сауловог сина Исвостеја убили су његови људи, чиме је завршена владавина Саулове династије.
Историјски и верски значај
Постојање Саула као историјске личности није недвосмислено доказано археолошким налазима. Неки научници сматрају да је он био племенски поглавица, а не прави монарх. Ипак, његово постојање се спомиње у другим верским традицијама. Рабинска литература даје контрастне карактеризације Саула, док се у Курану помињу различита предања о њему, укључујући и причу која подсећа на библијски извештај о Гедеону. Ове референце указују на то да је Саул, као и његова прича, и даље од великог значаја у различитим верским традицијама.
0 Коментари